Stepenik koji ne smemo preskočiti!

Pišem o odnosima. Ali pre nego što prionemo na međuljudske odnose moramo dobro razumeti poruku koju sam nazvao „Stepenik koji ne smemo preskočiti!“. 

Moja porodica živi na spratu u porodičnoj kući. Dok se nisam oženio, retko kada sam išao gore, i stepenice su bile drvene, loše, ali kada je došlo vreme da stupim u brak, prva faza selidbe je bila izlivanje stepenica od betona. Mirjana mi je rekla: „Ili ja ili stepenice“, i takav ultimatum nisam bio spreman da odbacim. Prva faza izrade stepeništa su bili stubovi. Bez njih cela konstrukcija, koliko god stavili betona, žice, armature, koliko god se mi trudili bi bila nestabilna i opasna. Posao je morao da se odradi redom, ili ne bi bilo koristi od njega, i na kraju bi stepenice pale. Tako i u odnosima, moramo ih graditi korak po korak, bez preskakanja stepenika, a posebno je bitan prvi, o kome ću sada govoriti.

KOJI STEPENIK NE SMEMO PRESKOČITI?

U tekstu u Evanđelju po Luki 10:38-42, opisan je interesantan događaj, koji nam daje direktan odgovor na naše pitanje. „Dok su putovali, Isus uđe u jedno selo, gde ga žena po imenu Marta primi u svoju kuću. Ona je imala sestru koja se zvala Marija, koja sede Gospodu do nogu, pa je slušala šta on govori. Marta je bila veoma zauzeta posluženjem, pa priđe Isusu i reče: „Gospode, zar te nije briga što me moja sestra ostavila da sama poslužujem? Reci joj da mi pomogne.“ „Marta, Marta“, odgovori joj Isus, „brineš se i uzmeniravaš zbog mnogo čega, a samo jedno je potrebno. Marija je izabrala ono bolje i to joj neće biti oduzeto.“

Tekst opisuje dva načina pristupa Isusu. Marta je izabrala da mu služi. Sva se zauzela u kuhinji, spremanju, želji da ugodi. Marija je sa druge strane izabrala da sedne pored Isusa i sluša šta on govori. Marta se osećala iskorišćenom, a možda je želela da istakne da je bolja od svoje sestre, pa se požalila Isusu, ali je primila, ajde da to tako kažemo prekor, ili pouku da je Marija izabrala bolji deo. Mnogo toga može da se kaže iz današnjeg teksta, ali ono što je za nas značajno jeste pitanje: Šta nije bilo ispravno u Martinom postupku?

Smatram da Isusove reči pogađaju u sam centar, da je Marta preskočila stepenik koji nije smela da preskoči, a to je odnos sa Bogom. Marta i Marija su živa ilustracija dva načina pristupa Isusu. Marta želi da impresionira Isusa, i ona pokušava da izvrši neko delo za njega. Marija odlučuje da prvo Isus treba da služi njoj, da ima blisko zajedništvo sa njim, pre nego što ona pokuša da služi njemu. Jedna stavlja na prvo mesto odnos, druga služenje. I jedno i drugo nam je potrebno, ali postoji redosled.

Odnos sa Bogom je osnova hrišćanskog života. Bez tog odnosa nema ni hrišćanskog života. Kada posmatramo Sveto pismo, kroz njega to stalno provejava, Božija želja za bliskost sa nama. Na početku kada je stvorio Adama opisano je da je Bog uveče šetao sa Adamom. Ne ulazim u pitanje da li je to metafora ili stvarni događaj, ali pokazuje čežnju Božiju za bliskošću. Volim da šetam, da pešačim, ali večernje šetnje rezervišem za bliske osobe, porodicu. Tada su obaveze završene, opušteni smo i možemo biti bliski. Tu sliku, večernje šetnje nam Bog daje kao sliku njegove želje za nama.

Sledeća scena je momenat Izlaska iz ropstva iz Egipta. Čitam knjigu koja se zove „Bliže Bogu“, od Džona Bevira, i skrenula mi je pažnju na jedan odeljak iz Pisma za koji smatram da ga nisam razumeo ispravno. A to je pitanje zašto je Bog izveo Izrael iz Egipta? Šta vi mislite zašto? Uvek sam mislio da je razlog da im da zemlju obećanja u nasledstvo, da ih oslobodi ropstva i slično, što jeste jedan od razloga, ali pravi razlog se otkriva u Izlasku 7:16. Citiraću vam autora:


„Često pitam okupljene vernike: „Kuda je Mojsije vodio decu Izraelovu napuštajući Egipat?“ Uobičajni odgovor je: „U Obećanu zemlju.“ Ali to nije istina. On ih je vodio na goru Horiv, ili Sinaj. Setite se reči koje je Bog uputio faraonu preko Mojsija: „Da pustiš narod moj da mi iskaže slavu u pustinji.“ (Izlazak 7:16). Zašto bi ih Mojsije vodio u Obećanu zemlju, a da ih prvo ne upozna sa Davateljem obećanja- Čežnjom vekova? Da ih je prvo odveo u Obećanu zemlju, više bi želeli obećanja od Davatelja obećanja, samog Boga.“

Do sada sam imao problema sa stihovima 7:16, jer mi je izgledalo kao da Mojsije laže faraona. Da želi da pobegne, ali da govori drugo da bi ga zavarao. To mi je izgledalo nemoralno, jer ne verujem da postoje svete laži, i da laž ikada može biti ispravna.Suština je da je prvi Božiji i Mojsijev prioritet bio da Izrailj izgradi odnos sa Bogom. Dakle cilj Izlaska je bio odnos sa Bogom, a ne osvajanje teritorije, da ponovo citiram Bevira: "Bog je toliko čudesan, čudesniji od bilo čega drugog - čak i od Svojih blagoslova čudesniji.".

Kološanima poslanica govori o toj Božijoj čežnji, kao osnovnom razlogu zašto nas je Bog spasao: „Jer Bogu se svidelo da u njemu nastani svu puninu i da kroz njega – uspostavivši mir njegovom krvlju na krstu – sa sobom pomiri sve, bilo na zemlji, bilo na nebesima.“ (1:20). Bog šalje svog sina, da nas pomiri sa sobom, da bi mi imali odnos sa Bogom. I čujmo ovaj vapaj Božiji: „Približite se Bogu, pa će se i on približiti vama.“ Jakov 4:8. Sam Bog, stvoritelj neba i zamlje, Spasitelj sveta, nam jasno govori da želi da ima odnos sa nama, da sve što trebamo učiniti jeste da Njega tražimo i on je spreman da nam odgovori, i to je stepenik koji ne smemo preskočiti. 

Zato je Marta izabrala bolji deo. I ona je opomena za nas kada razmišljamo o odnosima ili našem hrišćanstvu. Kada god našu težnju za Bogom stavimo na drugo mesto, iza služenja, ili odnosa sa ljudima, mi nećemo dobro funkcionisati, i nećemo dalje rasti. Na kraju, Bog će oduzeti ispunjenje koje dolazi iz naše sposobnosti ili odnose da bi nas vratio nazad ka zajedništvu. Zato veliki prioritet moramo dati na prvi stepenik.

B.SILA PROCESA

Dok sam o razmišljao o onome šta ću vam pisati, pitanje koje me je mučilo je bilo sledeće: vi, ja sve do sada rečeno dosta dobro znamo. Da sam vas pitao ko od vas zna da je stepenik koju ne smemo prskočiti odnos sa Bogom, koliko vas bi podiglo ruke. Što se tiče znanja, tu nemamo prepreku, i hvala Bogu da je tako.

Sa druge strane znam da većina nas ima problem kako da znanje pretočite u praksu, i to je sledeća tačka. Kako znanje prebaciti u praksu. Prepreke su sledeće:

1. Ne razumevanje posledica. Ovo je prvi i osnovni razlog. Kori Ten Bum, poznati hrišćanski pisac je rekla, doduše u drugom kontekstu, ali odgovara našoj današnjoj temi: "Kada se trudim, ja padam. Kada verujem, On uspeva.“ Posledice ne ulaganja u odnos sa Bogom su katastrofalne za ljudsko biće. Mi time postajemo slabi, neefikasni, nemoćni. Misliti da možeš opstati bez odnosa sa Bogom je ludost, glupost. Sebi prepisuješ presudu ako tako misliš, samo je pitanje kada će biti realizovana.

2. Mi precenjujemo događaje, a potcenjujemo proces. Prečesto se sakrivamo iza izgovora zašto mi ne rastemo. Tvrdimo da ne možemo da napredujemo u odnosu sa Bogom jer smo samo jednostavne, obični ljudi. „Takav odnos je za darovite“, možda kažeš, za Lutera, Jongi Čoa, Bili Grema, Patrijarha Pavla. 

Darovitost ima malo veze s tim. Prezirem knjige koje se zovu „Duhovnost za nas ostale“, koje zagovaraju da ne trebamo težiti dubljem odnosu sa Bogom. Da ako ne volimo da čitamo, da ne trebamo stavljati na sebe teret svakodnevnog čitanja Svetog pisma. Uvek se setim naše preminule sestre, Kolar Ivane. Postala je hrišćanka sa 50 godina. Bila je nepismena. Da bi mogla da čita Pismo prvo je naučila da čita srpski, pa slovački, jer je želela da čita na svom maternjem jeziku. Odnos sa Njime mora biti prioritet, nema izgovora.

Rast se sastoji iz procesa, od malih, namernih, ponekad neprimetnih koraka. Jedan prijatelj, iskusan pastor, čovek koji vodi i savetuje druge pastore je rekao: „Oni s kojima se družiš danas, knjige koje čitaš, određuje ko ćeš biti za pet godina.“ Drugim rečima, današnji naši izbori, knjige koje čitamo, vreme koje odvojima za neku promenu, utiču na ono što postajemo, kakava je naša budućnost. Ljudi koje sam naveo su postali to što jesu, ako mi ne vidimo male skrivene korake. 

Jedan od ljudi koji je značajno doprineo hrišćanstvu je Džordž Verver, čovek koji je poreknuo OM, brodovi koji su nosili evanđelje tamo gde niko pre njih nije. Napisao je knjigu „Revolucija ljubavi“, ako ste je čitali. Govorio je ovde i rekao nam šta je još kao student zalepio na ogledalo u kupatilu: „Nema Biblije, nema doručka“, tj ako ne odvoji vreme duhovno da jede, neće ni fizički. Mi vidimo samo postignuto, ali ipak, tamo su ih doveli ti mali koraci. Mi ćemo postati ono što postajemo danas.

3. Prave odluke primenjene svakodnevno čine uspeh. Ova tačka govori da to nije lako. Nije lako promeniti nešto u svom životu. Pre neki dan sam na fejsbuku pročitao, neko je stavio na status poslovicu: „Navika je muka, a odvika dve“. Istina. Nije lako promeniti smer, ali sa Bogom ti, ja to mogu. Da svaki dan donesem ispravnu odluku. I to nas vodi do discipline rasta.

UPRAVLJAJ DISCIPLINOM RASTA

A. Postavi cilj da rasteš svakog dana.

Imamo model Isusa Hrista: „Isus je pak napredovao u mudrosti i rastu i milosti, kod Boga i ljudi.“ (Luka 2:52). Napreduj svakog dana po malo, i u toku dužeg vremena videćeš veliki napredak. Mnogi u našoj zemlji se dive Novaku Djokoviću, ali zaboravljaju da uprkos njegovom talentu, on preko noći nije postao to što je postao, nego upornim svakodnevnim radom. I neki dan je rekao kako iz dana u dan postaje sve bolji. Promena nastaje treningom, ne odlukom. 

Koliko puta mi se desilo da donesem more odluka: moliću se svaki dan sat vremena, ustajati u pet da čitam Pismo, čitati jednu hrišćansku knjigu nedeljno, i doživeo poraz. Problem je bio da sam pokušao da trčim maraton, umesto da treniram za to. Pre izvesnog vremena bio sam na posebnom treningu za vođe izviđača. Četiri dana smo pod punom opremom, sa stvarima na leđima bili u pokretu. 

U mojoj grupi su osim mene bili slovenci, dvoje iskusnih planinara, penjali su se na Triglav, i svugde, visoki, dugačkih nogu, i jedan polumaratonac. Prvi dan sam dobro držao korak sa njima, i pola drugog, ali kada je krenuo uspon, video sam kako svakih nekoliko koraka ja zaostajem jedan korak. Na kraju sam kaskao za njima, pokušavajući da održim barem neki tempo. Ja nepripremljen sam krenuo u veliki izazov i platio cenu. Oni pripremljeni, lako su savladali izazove. Mi treba da treniramo.  

Pri tome podsetimo se da mi činimo prvi korak, drugi je njegov. Jakov - „približimo se Bogu, i on se približava nama.“ Mi prvim korako prilazimo njemu, odlukom, a onda on odgovara.

B Odredi vreme i mesto za rast. Čak i u zatvoru, apostol Pavle je želeo da stvori okruženje rasta. Tražio je da mu donesu Reč Božiju i ostale knjige (2. Timoteju 4:11-13). Znao je da će uskoro biti pogubljen, ali nije prestao da proučava, da raste. Odredi mesto gde ćeš čitati, moliti. Možda ti je potrebno da govori glasno, ili da budeš u tišini. Pronađi način koji tebi odgovora. Uvedi i nove dicipline - neki praktični predlozi: slušaj predavanja na audio nosačima dok spremaš, neka ti um ne bude zaludan; čitaj – 1-2 knjige mesečno koje govore o tvom odnosu sa Bogom; prati seminare, i posećuj ih. Pronađi ono što tebe drži upaljenim, zagrejanim i blizu Boga i onda to praktikuj. Nemoj samo prosto kopirati tuđe, pronađi svoje.  

C Sačuvaj ono što naučiš. (Propovednik 12:9-11) Zabeleži, označi, uskladišti ga tamo gde ćeš ga naći. Tako ćeš se moći podsetiti. Vodi dnevnik dok čitaš Pismo. Ovih dana članovima Kućnih grupa delimo šablon za dnevnik, ali to je samo dok sami ne nabavite sveske i krenete da ga vodite sami za sebe.

D Primeni ono što naučiš. „Nego budite izvršioci reči, a ne samo slušači – koji sami sebe varaju. Jer ako ko samo sluša reč, a ne izvršava je, taj je sličan čoveku koji posmatra svoje prirodno lice u ogledalu; pogledao se , naime, pa otišao, i odmah je zaboravio kakav je bio. A ko zagleda u savršen zakon istine i u njemu ostane, ne bude zaboravni slušač nego izvršilac dela, taj će biti blažen u svom delu.“  (Jakovljeva 1:22-25) Pregledaj beleške, pregledaj citate, podeli sa drugima i živi to pred drugima. 

AUDIO LINK ZA PROPOVED: http://sr.cross.tv/89007

Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:

1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada.  Ako čitate ovaj blog sa mobilnog, lista vam se nalazi dole ispod teksta.

2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu...  Svaki dan, kada ima nešto, šaljem mejlove sa tekstovima, video materijalima, slikama. Sve što treba da uradite je da kliknete na link i posaljete mejl sa komentarem - prijava.

3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta ili ispod teksta.